Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Obračun kamate kao vrsta verodostojne isprave


Mogućnosti za namirenje kamate

Prilikom vršenja prometa roba i usluga, za izvršen promet roba i usluga, ispostavlja se faktura koja u sebi sadrži kao obavezan element datum dospeća. Neretki su slučajevi da jedna strana ne izmiri svoju obavezu ili izmiri svoju obavezu iz fakture, ali mnogo nakon dospeća. U tim slučajevima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje i 10/2023 - dr. zakon) omogućava poveriocu da podnošenjem verodostojne isprave namiriti nastalo potraživanje tokom docnje, odnosno zakonsku zateznu kamatu.

Pozitivni propisi poznaju novčana i nenovčana potraživanja. Za ovaj tekst je relevantno novčano potraživanje, obzirom da ona poveriocu generišu zakonsku zateznu kamatu kada dužnik zapadne u docnju.

Zatezna kamata

Zakon o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012) propisuje da dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, i to po stopi utvrđenoj tim zakonom. Zakonska zatezna kamate se obračunava na glavno potraživanje od dana docnje pa do dana isplate glavnog potraživanja. Stopa zatezne kamate na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena.

Zakonska zatezna kamata predstavlja vid satisfakcije za poverioca, zato što njegovo potraživanje nije izmireno u roku predviđenom u fakturi, što je vid sankcije za dužnika koji svoje obaveze ne namiruje po dospelosti, odnosno naknadu za korišćenje novca poverioca nakon dospeća i predstavlja poveriočevu inflatornu štetu.

Načini namirenja

Potraživanje može biti namireno dobrovoljnim ili prinudnim putem. Dobrovoljno namirenje znači da dužnik plati dug sam u roku predviđenom iz fakture ili naknadno. Prinudno namirenje se vrši u izvršnom postupku na način predviđen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

U slučaju prinudnog namirenja, poverilac pokreće izvršni postupak podnošenjem predloga na osnovu verodostojne isprave u koje spada obračun kamate. U daljem tekstu, obradićemo slučaj kada dužnik namiri svoje glavno potraživanje, ali to ne učini do datuma dospeća glavnog potraživanja.

Obračun zakonske zatezne kamate u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju jeste verodostojna isprava kojom se pokreće postupak prinudnog namirenja. Obračun zakonske zatezne kamate jeste prikaz glavnice i iznosa te kamate obračunate od dana kada je glavno potraživanje trebalo biti isplaćeno do dana kada je isplaćeno.

U tim slučajevima, zakonska zatezna kamata se uglavničila i postala samostalno potraživanje. Dodatno, iz ovoga proizilazi da se na taj iznos obračunate, a neisplaćene kamate, može tražiti zatezna kamata, koja se u ovom slučaju naziva procesna kamata, ali se ista može tražiti od dana podnošenja predloga za izvršenja. Iz navedenog proizilazi gorenavedeno da pošto je ovo procesna kamata, ima karakter samostalnog potraživanja, odnosno utuživa je samostalna. Sve ovo je regulisano članom 279 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020).

Ono što je bitno u ovom slučaju prilikom sastava predloga za izvršenje jeste da se u istom naznači visina glavnice, period od kog smatra da se dužnik nalazi u docnji i način obračuna kamate iz kojeg se utvrđuje visina potraživanja.

Rok zastarelosti

Da biste na ovaj način namirili svoje potraživanje, mora se voditi računa o roku zastarelosti. U ovom slučaju potrebno je obratiti pažnju za koji period se može uglavničiti kamata i u kom roku se tako uglavničena kamata može tražiti. U slučaju da je dužnik nesavesna strana, onda je moguće uglavničiti kamatu u poslednjih 10 godina od dana isplate glavnog duga.

Ukoliko je dužnik savesna strana, period uglavničenja jeste od dana podnošenja tužbe za vraćanje glavnice, pa do isplate glavnice duga.

Ovako uglavničena kamata neće zastariti u periodu od 3 godine od dana isplate glavnice duga

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt Lawlife, advokat Aleksandra Gudžulić, 08.12.2024.
Naslov: Redakcija