Zastava Bosne i Hercegovine

GODIŠNJI LIMIT ZA PAUŠALCE: Najčešće nedoumice preduzetnika


Preduzetnici u Srbiji koji posluju po paušalnom modelu svake godine se suočavaju sa pitanjem - da li su prešli limit od šest miliona dinara i šta to znači za njihovo poslovanje?

Uprkos čestim zabunama, pravila su jasna - prihod se računa prema datumu uplate, a fakture iz prethodne godine ne ulaze u limit tekuće. To znači da preduzetnik može nastaviti poslovanje kao paušalac iako ukupni fakturisani iznos premašuje šest miliona dinara, sve dok uplata odgovara pravilima.

Preduzetnici paušalci su fizička lica koja se odlučuju za jednostavniji način poslovanja. Oni ne vode klasične poslovne knjige, a porez i doprinosi se određuju paušalno, prema uredbi koja uzima u obzir delatnost i prosečne zarade u lokalnoj sredini. Ovaj model poslovanja pruža fleksibilnost, ali dolazi sa ograničenjem prometa do šest miliona dinara u kalendarskoj godini.

Ako paušalac pređe ovaj limit, prelazi u režim vođenja poslovnih knjiga - postaje “knjigaš”. Prelazak može nastupiti već od 1. jula tekuće godine, ukoliko se limit pređe u prvoj polovini godine, ili od 1. januara naredne, ako do prekoračenja dođe u drugoj polovini godine. Što je najvažnije - dok zvanično ne postane knjigaš, paušalac ne plaća dodatne poreze na prekoračeni promet.

Limit od šest miliona dinara odnosi se isključivo na promet u zemlji i inostranstvu, bez obzira na vrstu pruženih usluga. Međutim, mnogi preduzetnici greše misleći da se ovaj limit smanjuje ako je poslovanje započeto tokom godine. Na primer, paušalac koji otvori radnju u junu nije ograničen na tri miliona, već ima pun limit od šest miliona dinara do kraja tekuće godine.

Još jedan čest nesporazum dolazi kod evidencije prometa prema limitu od osam miliona dinara, koji uključuje promet usluga samo u Srbiji. Ovo pravilo važi za sve, uključujući paušalce i knjigaše, a prati se po “kliznom periodu” - poslednjih 365 dana. Ako paušalac premaši ovaj limit, automatski ulazi u sistem PDV-a i postaje knjigaš. Zanimljivo je da preduzetnici koji fakturišu inostranim klijentima ne moraju brinuti o ovom limitu, jer promet izvan Srbije nije obuhvaćen.

Dobrovoljni prelazak u PDV sistem

Paušalci mogu dobrovoljno postati PDV obveznici, što nekada ima prednosti. Na primer, pružanje usluga u Srbiji omogućava odbitak PDV-a na nabavke, dok fakturisanje inostranstvu omogućava izuzimanje PDV-a, ali zadržava pravo na povrat poreza za poslovne troškove.

Prilikom prelaska iz paušalca u knjigaša, preduzetnici biraju između dva modela oporezivanja - samooporezivanja i isplate lične zarade. Samooporezivanje podrazumeva plaćanje poreza na ukupnu dobit, dok model lične zarade omogućava preduzetniku da sam odlučuje o visini plate, s tim da deo novca može dodatno povući kao oporezivi dohodak”, objašnjava poreska savetnica Tatjana Marković.

Ona dalje ističe da se preduzetnici često susreću sa izazovima kada prelaze iz paušalnog u sistem vođenja poslovnih knjiga.

Poreski inspektori ponekad donose rešenja koja nisu u skladu sa pravilima, što dovodi do konfuzije i dodatnih troškova. Takođe, tehničke greške u sistemu ePorezi mogu sprečiti prelazak na model lične zarade, što preduzetnicima ostavlja dve opcije - ostati na samooporezivanju ili zatvoriti radnju i otvoriti novu kao knjigaš.

Zanimljivo je da inspektori često insistiraju na ulasku preduzetnika koji fakturišu inostranstvu u sistem PDV-a, iako to nije zakonski osnovano. U takvim slučajevima, preporuka je slanje dopisa s pozivanjem na Mišljenje Ministarstva finansija koje jasno definiše šta ulazi u limite.

“Još jedna zanimljivost je u vezi sa rokom za podnošenje zahteva za prelazak na ličnu zaradu, koji ističe 16. decembra. Često se u praksi dešava da poreski inspektor ne donese rešenje o prelasku u dvojno knjigovodstvo, odnosno ne izvrši promenu u sistemu. Zbog navedenog, pri pokušaju da se podnese zahtev za prelazak na ličnu zaradu dobija se obaveštenje da preduzetnici paušalci ne mogu birati ovu opciju”, navodi Marković.

“Kako ne bi rizikovali i bili na samooporezivanju, a samim tim na gubitku, klijentima u ovakvim situacijama savetujemo gašenje preduzetnika paušalca i otvaranje preduzetnika knjigaša kod APR-a. Pri osnivanju preduzetnika knjigaša se odmah opredeljuju za isplatu lične zarade i na taj način zaobilazimo tehničke stvari nefunkcionisanja Poreske uprave”, zaključuje poreska savetnica.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 10.12.2024.
Naslov: Redakcija