Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ENERGETICI: Dinamične tarife ne ukidaju zelenu, plavu i crvenu zonu


Kada je nedavno javnosti saopšteno da se uvode nove dinamične tarife za električnu energiju, mnogi su odmah pomislili da se ukida zelena, plava i crvena zona. Kao i da možda više neće biti noću jeftine struje. Situacija je potpuno drugačija i u Srbiju je na ovaj način samo uvedena zakonska mogućnost da bi se uskladili sa Evropskom unijom. Pritom, ove novine se u ovom času odnose mahom na komercijalne kupce. A proći će još mnogo vremena da tako nešto zaživi i u domaćinstvima u našoj zemlji.

Istovremeno, ove dinamične tarife nisu novost u Evropi i one zapravo znače da snabdevač cenu određuje za manje vremenske intervale, za svaki sat, za dva do tri sata, za sate noćne potrošnje, a ne na godišnjem ili mesečnom nivou, što zahteva fleksibilnu organizaciju potrošnje. Nemačka će od 1. januara 2025. godine uvesti dinamične tarife za električnu energiju, što bi trebalo da omogući građanima da smanje račune tako što će koristiti struju kada je najjeftinija. Pritom, oko 80 odsto Nemaca ne zna šta su dinamične tarife. Slovenija, takođe, ide istim putem, pa je regulativa koja omogućava dinamične tarife stupila na snagu u oktobru.

Analize pokazuju da su u prvih šest meseci 2024. godine kupci sa dinamičnim tarifama u Evropi plaćali struju i do 34 odsto manje nego što je bila prosečna cena na evropskoj energetskoj berzi, ali su pre toga morali da se edukuju šta dobijaju na ovaj način.

Upitan šta se menja u životu običnog potrošača u Srbiji sa ovim novinama, mr Željko Marković, energetski stručnjak i jedan od bivših direktora u EPS-u, kaže da, pre svega, treba sačekati da se zamene sva stara brojila novim, pametnim. I da je ova solucija realna za privredu i komercijalne kupce kod kojih su zamenjena skoro sva stara brojila, što sa domaćinstvima nije slučaj.

Potrebno je imati brojilo sa više tarifa. Mi sada imamo jednotarifno i dvotarifno brojilo. Nova dinamična tarifa podrazumeva više tarifa, a pošto brojila imaju komunikaciju može se sa snabdevačem dogovoriti da neko svakog dana u drugo vreme ima jeftiniju struju. Danas od jedan do tri, sutra od dva do četiri... Za industriju to može da bude posebna tarifa. Snabdevač, primera radi, kaže kupcu: “Mi ćemo ponekad da te isključimo kada su manjkovi struje, ali tako da to tebi ne utiče na proizvodnju, ali zato će ti struja biti jeftinija.” Dakle, različite su varijante kao kod paketa za mobilne telefone. Sve zavisi od snabdevača šta će da ti ponudi – ističe Marković i dodaje da su se ljudi bespotrebno uplašili da će im neko ukinuti tarife. Zapravo su zelena, crvena i plava jedna vrsta tarifa. Ali to je u metodologiji garantovanog snabdevanja.

Na pitanje da li je moguće da dobijem takvu ponudu od EPS-a kao garantovani snabdevač, odgovara da je EPS takođe snabdevač. Oni mogu da prave takve ponude i za domaćinstva, ali je cena za domaćinstva trenutno takva da su svi izabrali garantovano snabdevanje. Komercijalni kupci mogu da pregovaraju s EPS-om oko cene kilovat-sata. Samo, uvek je ta struja skuplja, nego ona na garantovanom snabdevanju. Bugari su sada ukinuli garantovanu cenu, pa više nema regulacije cena. Tako da oni sada dogovaraju sa snabdevačem pakete. U zemljama gde postoji jedan dominantan snabdevač, to je teško ukinuti.

U Hrvatskoj je bilo više snabdevača, HEP, kao i firma GEN-I, koja je imala pola nuklearne elektrane, znači imala je pola svoje proizvodnje. Kod nas snabdevači nemaju neke značajne proizvodne kapaciteta pa ne mogu da nude pakete. Morali bi da uvoze struju. Kod Bugara i Rumuna je druga priča. Oni su primorani da svi prvo prodaju na berzi struju, pa da je snabdevači kupe – ističe Marković.

U ovom slučaju sa dinamičnim tarifama privreda može da sklopi ugovor s EPS-om da, primera radi, fabrika koja radi samo jednu smenu ima tokom dana jeftiniju struju, a noću skuplju, ili ako radi u dve smene da rasporedi na dve smene tu jeftiniju struju. Dakle, sve je dogovor između snabdevača i kupca, ali pod uslovom da imaju nova brojila – zaključuje Marković.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, J. Petrović Stojanović, 13.12.2024.
Naslov: Redakcija