UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: Advokati prednjače među poreskim dužnicima
Na poslednjem objavljenom spisku najvećih poreskih dužnika preduzetnika upisano je 1.203 imena. Skoro svaki četvrti među njima je - advokat. Ovu delatnost je država više puta pokušala da uvede u fiskalizaciju, ali se toj ideji ujedinjeni glas pravne struke svaki put uspešno odupreo. I dalje svoje obaveze obračunavaju paušalno.
Pojedine poreske savetnike zato je iznenadila činjenica da su advokati u tom broju, reč je o tačno 286 imena, prisutni među najvećim poreskim dužnicima. Neslavni rekord drži advokat koji državi, prema preseku stanja sa kraja septembra ove godine, duguje čak 63 miliona dinara. Interesantno je da ga na znatno dužem spisku, objavljenom pre nepune dve godine - nema.
Za toliki dug, prosta računica kaže da bi mu trebalo znatno više vremena.
- Nisam siguran da poznajem sistem prinudne naplate Poreske uprave. Dešava se da se protiv nekih sa visokim dugovima ne preduzimaju mere prinudne naplate, ali se šalju opomene i za par stotina dinara - kaže Đerđ Pap, poreski savetnik i dodaje;
- Pa i kada slučajno propuste PDV. To se jednostavno radi po automatizmu. Neki, opet, kao da su ispali iz evidencije i ne stižu im ni opomene niti se nešto preduzima.
Reforma paušalnog oporezivanja završena je 2019. godine. I ovog puta, u tom sistemu su ostali taksisti i advokati. Propisani su kriterijumi po kojima se obaveza računa i skoro da nema više prostora za arbitrarno odlučivanje. Od tada funkcioniše i poreski kalkulator.
- Dugo su taksisti i advokati tradicionalno bili veliki dužnici. Od reforme paušalnog oporezivanja, advokati nemaju tako velike obaveze. Naročito oni koji duže obavljaju svoju delatnost. Uz to postoji i ograničenje da osnovica može da raste najviše 10% godišnje. Ugrubo, milion dinara duga se nagomila ukoliko neko ne plaća dve godine obaveze - pojašnjava Pap.
Veće obaveze slede novijim preduzetnicima.
- Kada bi advokat sada otvorio kancelariju, imao bi mesečnu obavezu oko 25.000 dinara, jer u prvoj godini ima pravo na 50% umanjenja. Neko ko se registrovao 2021. sada bi imao obavezu 46.226 dinara mesečno - dodaje Pap.
Proba u poreskom kalkulatoru pokazuje da bi, na primer, advokat u Nišu, u drugoj zoni, koji posluje od 200. godine trebalo svakog meseca u 2024. da plaća 38.427 dinara. Slične godine staža u Beogradu donose obavezu od oko 62.000 dinara mesečno.
Zato je i zanimljiva situacija advokata, trenutno najvećeg poreskog dužnika. S obzirom na činjenicu da je "novajlija" na spisku neplatiša.
- Nije sasvim jasno otkud toliko advokata među dužnicima, upravo zato što imaju pravo da paušalno plaćaju porez - smatra i poreski savetnik Aleksandar Vasić:
- Nije lako stići do tolikog duga. Ako uzmemo da su mu i 100.000 dinara mesečne obaveze, to nije ni milion i po godišnje.
Stvar, je međutim, drugačija ukoliko je advokat, baš kao i svaki drugi poreski obveznik, otkriven u poreskoj kontroli.
- Postoje poreski dugovi na osnovu rešenja iz poreskih kontrola. Na primer, ako nekom advokatu nađu da je imao promet veći od šest odnosno osam miliona dinara. To znači da je trebalo da uđe u PDV sistem. Onda mu utvrde PDV za prethodne dve godine, a na sve prihode obračunaju porez od 20%. I doprinose na kompletan iznos prihoda - objašnjava Vasić.
Situacija slična toj mogla bi da objasni iznenadni dug nekog obveznika od čak 63 miliona dinara.
- Ne postoji šansa da neko u regularnom prometu duguje toliko. To je verovatno iz poreskih kontrola. Mi nažalost iz tih spiskova Poreske uprave ne vidimo ništa. Dokle se stiglo. Taj dug može da se vrati na ponovljeni postupak i da na kraju od njega ne bude ništa - naglašava Vasić.
Prilikom poslednje reforme paušalnog oporezivanja predviđeno je da obaveze ne skoče naglo, već po 10% godišnje. Ova zaštitna mera krajem prošle godine je produžena na ovu i sledeću. U suprotnom, pojedinim delatnostima, među kojima su i advokati, obračun je mogao značajno da poraste.
- Dešava se povremeno da paušalci prelaze na vođenje knjiga, ali to nije ni česta ni masovna pojava. U pojedinim opštinama je osnovica veća, pa se obveznicima isplati da plate knjigovođu. Ipak, paušal je najisplativiji način. Masovno nisu prelazili, a i ne očekujem da se to desi - kaže Vasić.
Još prilikom donošenja Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr., 156/2020, 141/2022 i 89/2023) 2019. bilo je jasno da neće svi advokati imati iste mesečne obaveze. Najveće su se očekivale u beogradskim gradskim opštinama, 30.118 dinara. Prilikom određivanja visine koeficijenta opštine uzima se u obzir prosečna zarada i ukupan broj zaposlenih u tim opštinama.
Pored Beograda visok iznos mesečnih naknada će imati i advokati u Novom Sadu, 28.626, kao i advokati u Lajkovcu, Pećincima, Užicu, pokazala je analiza koju je za Advokatsku komoru Srbije uradio poreski savetnik.
S druge strane, manje razvijene opštine će primenom gore objašnjenog obračuna plaćati niže mesečne obaveze. Kao primer možemo uzeti advokate u Novom Pazaru koji će mesečno plaćati 9.737 ili advokate u Loznici koji će plaćati 12.533 dinar".
Dotadašnje rešenje, kako je pokazala analiza, imalo je izvesnih nelogičnosti. Sretale su se značajne razlike među samim obveznicima u visini poreske obaveze.
Na primer, 17 advokata koji su započeli sa obavljanjem delatnosti 2002. plaćaju mesečno paušalno poreze i doprinose ispod 12.000 dinara, napominje se u analizi. U Prokuplju pet advokata plaća poresku obavezu 4.535 na mesečnom nivou. U Beogradu 32 advokata, koji su otvorili kancelariju pre 2010. godine, plaća mesečne obaveze ispod 14.000 dinara. Najveći iznos poreza i doprinosa koji plaća jedan advokat iznosi više od 120.000 dinara na mesečnom nivou.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt eKapija, 17.12.2024.
Naslov: Redakcija